Članice našeg istraživačkog tima i predstavnice naših škola partnera učestvovale su na 70. Kongresu psihologa Srbije koji je od 25. do 28. maja 2022. godine održan u Vrnjačkoj Banji. Tim povodom su učestvovale na okruglom stolu na temu „Saradnja u nastavi i učenju: put od konstruktivističke vizije do generatora uspešne prakse i nazad“.
Pod intrigantnim naslovom i pred punom salom psihologa, tražili smo odgovor na pitanje kako zaista sarađujemo u školi.
Iako promovisana kao nesumnjivo efikasan instrument za razvoj kompetencije učenja i unapređivanje socijalnih veština, saradnja u školi, kao oblik rada, još uvek ima kontroverznu poziciju. Iz perspektive psihologa stručnih saradnika u školama, nisu svi učenici, a nisu ni svi nastavnici zaljubljeni u saradnju kao oblik rada, naprotiv, neki je izbegavaju.
Kontroverznom je čine nedovoljno osmišljene procedure podele uloga i zaduženja, nejasna pravila, nevešto vođenje procesa, a može da se pogreši i na još mnogo drugih načina. Ali, s druge strane, dobiti mogu da budu neverovatne – od izuzetnih rezultata do kojih ne može da se dođe individualnim radom do podizanja samoefikasnosti učenika.
Izneto je puno primera, i dobrih i loših, a izgleda da je jedinstvena ocena da je saradnja kroz obimnije projekte siguran okvir za uspešnu saradnju.
U radu okruglog stola, pored veoma aktivne publike, učestvovale su stručne saradnice iz partnerskih škola: Simonida Vukobrat iz Gimnazije „Patrijarh Pavle“, Marija Crnojević iz Farmaceutsko-fizioterapeutske škole i Tanja Ponjavić iz Mašinske škole „Radoje Dakić“, dok su istraživački tim našeg projekta predstavljale Zorana Jolić Marjanović, Smiljana Jošić i Dragica Pavlović Babić.
Sažetak (najavu) panela možete pročitati u nastavku teksta.
Okrugli sto: Saradnja u nastavi i učenju: put od konstruktivističke vizije do generatora uspešne prakse i nazad
Voditelj: Dragica Pavlović Babić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Panelisti:
Ljubica Jelenković, Zemunska gimnazija, Beograd
Smiljana Jošić, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
Simonida Vukobrat, Gimnazija „Patrijarh Pavle“, Beograd
Zorana Jolić Marjanović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Tanja Ponjavić, Mašinska škola „Radoje Dakić“, Beograd
Marija Crnojević, Farmaceutsko-Fizioterapeutska škola, BeogradSavremena, iako ne nova, orijentacija obrazovne politike ka obrazovanju usmerenom na kompetencije afirmisala je konstruktivistički pristup učenju, kroz vršnjačku saradnju, razmenu i promišljanje, odnosno kolaborativno formulisanje rešenja i zaključaka. Od učenika se očekuje da bude aktivan, da ima razvijen smisao za saradnju i da ume da iznese i obrazloži svoje stanovište, a od nastavnika da bude osetljiv na ove kompetencije i da ih podržava primerenim metodama rada.
Zahvaljujući javnim politikama i zakonskim rešenjima, u Srbiji je projektna nastava postala obavezni deo programa nastave i učenja u osnovnom i srednjem obrazovanju i primenjuje se na posebnim časovima. Istovremeno, za nastavnike je u ponudi više programa stručnog usavršavanja koji su orijentisani ka razvijanju kompetencija za rad u timu i kooperativno učenje.
U okviru ovog okruglog stola pokušaćemo da dođemo do odgovora na niz pitanja koja se tiču realizacije pomenutih programskih rešenja i promena u školskoj praksi. Između ostalih osvrnućemo se na sledeća pitanja: Da li je saradnički orijentisana nastava efikasnija od tradicionalne, a ako jeste u kojim aspektima je to najočiglednije? Koji su osnovni mehanizmi da se obezbedi raspodela zadataka i odgovornosti koja je kognitivno i socijalno podsticajna? Na koje načine nastavnik podstiče nastavu orijentisanu na zajedničko rešavanje problema i izgradnju kapaciteta mladih za konstruktivnu interakciju, a onda i prati njenu realizaciju i osigurava pozitivne efekte takvog rada? Da li je moguće da zajedničko rešavanje problema ne produkuje očekivane efekte i šta bi mogli biti osnovni razlozi da jedan dobar scenario za zajednički rad učenika ne bude uspešno realizovan?
Za odgovorima na ova pitanja tragaće istraživači i stručni saradnici iz nekoliko odabranih srednjih škola, svi angažovani na zajedničkom projektu usmerenom na razvoj novog modela kolaborativnog rešavanja problema (“The PEER model of collaborative problem solving”), čiji je krajnji cilj da unapredi kompetencije mladih srednjoškolskog uzrasta za učešće u grupnom radu.