Fotografija: Dragana Udovičić
Doc. dr Ivana Stepanović Ilić radi na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde predaje na predmetima u oblasti razvojne psihologije. Bavi se razvojem mišljenja u adolescenciji i uticajem socijalnih faktora (porodica i vršnjaci) na taj razvoj, život mladih, njihovu socijalizaciju (slobodno vreme, prelaz u odraslo doba, interesovanja i vrednosti) i obrazovanje (odustajanje od školovanja, kritičko mišljenje, strategije učenja, udžbenici).
Odakle potiče Vaša motivacija da se bavite obrazovanjem?
Kao razvojni psiholog istražujem intelektualni razvoj tokom adolescencije, kao i uticaje porodice i vršnjaka na njega, što se prirodno odražava na proces učenja i školska postignuća koje proučava psihologija obrazovanja. Analize pokazuju da je obrazovanje jedan od ključnih činilaca koji određuju budućnost i dobrobit pojedinca, ali i celog društva. Zato je izuzetno važno istraživati uslove koji pospešuju proces učenja, ne samo u pogledu podizanja rezultata, već i razvijanja motivacije za saznavanjem.
Takođe, značajno je preduprediti činioce koji mogu ugroziti obrazovni put neke osobe. Na sreću, imala sam priliku da u okviru nekoliko naučnih projekata identifikujem faktore koji uzrokuju odustajanje od školovanja na svim obrazovnim nivoima (od osnovnog do univerzitetskog) i predlažem mere koje bi trebalo da preveniraju takav ishod.
Zašto se u projektu PEERSolvers potencira značaj saradnje za rešavanje problema?
Postoje najmanje dva razloga za to.
Prvi se tiče rastuće kompleksnosti društva i uopšte sveta u kome živimo, gde problemi sa kojima se suočavamo prevazilaze kapacitete pojedinca. Stoga je važno da mladi ljudi koji se još uvek školuju, a koji će u budućnosti biti akteri u profesionalnom i političkom životu, razviju veštine zajedničkog rada.
Drugi razlog se odnosi na domen ličnog života u kome smo isto tako okruženi drugim ljudima. Dobrobit pojedinca u velikoj meri zavisi od toga u kojoj meri je u stanju da uspostavlja skladne odnose sa ljudima iz svog neposrednog okruženja, što takođe zahteva razvijanje empatije, umešnost saradnje, uvažavanje različitosti i negovanje dobre komunikacije.
Šta je za Vas najzanimljiviji istraživački segment projekta?
Budući da sam se i pre PEERSolvers projekta bavila ulogom vršnjačke interakcije u razvoju mišljenja u periodu adolescencije, istraživanje koje sada realizujemo je u potpunosti na liniji mojih interesovanja.
Metodologiju koja kombinuje kvantitativni i kvalitativni pristup sam i do sada primenjivala u svojim istraživanjima, te je smatram najadekvatnijim pristupom ukoliko želite da dobijete odgovore na kompleksna pitanja, kao što su ona koja nas ovde interesuju. Ta pitanja se pre svega tiču prirode uspešne saradnje, kvaliteta dostignutih rešenja i podsticajnosti vršnjačke interakcije kada su u pitanju rezultati pojedinca. Odgovore na pomenuta pitanja dobićemo kao rezultat završnih istraživačkih studija na ovom projektu, te ih sa nestpljenjem očekujem.
Koliko ima prostora za sticanje veština rešavanja problema u našim obrazovnim programima?
Prostora ima puno, ali mi se čini da se potencijali vršnjačke saradnje nedovoljno koriste u našem obrazovanju. Iako je u pravnim aktima vidljiv stav o važnosti vršnjačkog podučavanja i izgradnje međupredmetnih kompetencija, utisak je da je to redak događaj u učionici.
Preliminarni rezultati naših početnih studija na projektu upravo pokazuju da srednjoškolci nemaju puno iskustva u zajedničkom reševanju problema. Ona su gotovo isključivo vezana za laboratorijske vežbe na pojedinim predmetima i projektnu nastavu.
Sa koleginicom Marinom Videnović učestvujem na međunarodnom projektu koji se bavi promovisanjem STEAM (Science, Technology, Engineering, Arts, Mathematics) koncepta i razvijanjem edukativnih materijala za mlađe osnovce. Ovaj pristup upravo naglašava važnost kritičkog mišljenja i diskusije među učenicima, kao i celovit pristup proučavanju pojava koji kombinuje različite disciplnine.
Ovaj intervju je jedan od 12 kratkih intervjua u serijalu "Predstavljamo tim!" u kom naši istraživači odgovaraju na pitanja o obrazovanju i projektu PEERSolvers. Ostale intervjue možete pročitati ovde.
Projekat PEERSolvers, „Saradnjom do rešenja: PEER model osnaživanja mladih za konstruktivni dijalog i timski rad“, finansiran je od strane Fonda za nauku Republike Srbije u okviru programa IDEJE (#7744729).