Fotografija: Dragana Udovičić
Kristina Mojović Zdravković je istraživačica saradnica na Institutu za psihologiju, studentkinja doktorskih studija psihologije i saradnica u nastavi na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zanimaju je teme iz oblasti razvojne psihologije i psihologije obrazovanja, prvenstveno istraživanje razvoja socioemocionalnih veština kod učenika, kao i mogućnosti podrške razvoja ovih veština u školskom kontekstu.
Odakle potiče Vaša motivacija da se bavite obrazovanjem?
Interesovanje za psihologiju obrazovanja je kod mene došlo paralelno sa upoznavanjem teorija i koncepata razvojne psihologije na početku studija. Zanimalo me je kako iskoristiti pune razvojne potencijale u svim segmentima psihološkog života i vrlo brzo sam shvatila da se odgovor krije u obrazovanju, kao i da je ono jedan od glavnih činilaca koji oblikuju razvoj pojedinca.
Odmalena sam naučena da pridajem važnost obrazovanju i da je škola mesto gde stičemo znanja korisna za budući, „odrasli“ život. Izučavanjem razvojne psihologije i psihologije obrazovanja otvorila sam pitanja na koji način obrazovanje odgovara na naše razvojne potrebe, da li nas je u nekom segmentu izneverilo i šta treba promeniti da bismo kroz obrazovanje stekli sve neophodne „alatke“ za budućnost. Moj dosadašnji, a verujem i budući istraživački rad posvećen je pokušaju davanja doprinosa u odgovaranju na ova pitanja.
Zašto se u projektu PEERSolvers potencira značaj saradnje za rešavanje problema?
Rad na ovom projektu volim da opišem kao “rešavanje problema rešavanja problema”. 😊
Problemi, ma koliko da su jednostavni ili kompleksni, uvek se lakše rešavaju u kvalitetnoj saradnji jer više perspektiva, više ideja i zajedničko promišljanje o rešenjima čine rešenja kreativnijim i boljim. Za razliku od saradnje u kojoj, između ostalog, svi članovi učestvuju u radu i u okviru koje postoje dogovori koje svi poštuju, istraživanja iz obrazovne prakse nam pokazuju da je zajednički rad na školskim zadacima često manje produktivan i da su učenici često nezadovoljni timskim radom. Ako znamo da je rad u timu veoma važan aspekt profesionalnog rada u gotovo svim sferama, važno je i da kroz obrazovanje steknemo pozitivna iskustva i znanja o tome na koji način treba pristupiti timskom radu i kako ostvariti uspešnu saradnju sa vršnjacima.
Šta je za Vas najzanimljiviji istraživački segment projekta?
Istraživačka pitanja na kojima počiva PEERSolvers projekat su donekle komplementarna sa temom moje doktorske teze, u kojoj se bavim razvojem programa za unapređivanje sposobnosti emocionalne inteligencije koji bi se mogao sprovoditi u obrazovnom kontekstu. Ono što je važan aspekt teze, ali i što je na neki način krovna tema svih mojih istraživačkih interesovanja, jeste uključivanje digitalnih resursa i razumevanje uloge koju oni igraju u životu učenika danas.
Digitalni resursi su važan segment PEER modela, a kako nema mnogo istraživanja koja se bave njihovom ulogom u razvoju i ispoljavanju socio-emocionalnih kompetencija kao ni njihovim potencijalom za posredovanje u vršnjačkoj saradnji, ovaj segment projekta je za mene najizazovniji i istraživački najinteresantniji.
Koliko ima prostora za sticanje veština rešavanja problema u našim obrazovnim programima?
Prostora za sticanje svih veština, pa i ovih koje se tiču saradnje, ima onoliko koliko akteri obrazovnog sistema prepoznaju da ih ima. Prvenstveno mislim na nastavnike, ali i na učenike i njihove roditelje. Ako gledamo sa strane, možemo zaključiti da u nastavnom planu i programu sada ima prostora za usvajanje međupredmetnih kompetencija i da je do nekih promena ipak došlo u prethodnom periodu reforme sistema obrazovanja. Međutim, kada razgovaramo sa nastavnicima i učenicima shvatamo da to ipak nije slučaj, da se oni u velikoj meri osećaju preopterećeno i da se spomenute veštine, u najboljem slučaju, razviju spontano jer vremena za posvećivanje isključivo njima nema.
Iako smatram da je naš obrazovni sistem dosta rigidan i da se sve promene odvijaju isuviše sporo da bi ispratile današnje učenike – tzv. „digitalne urođenike“, verujem da se kroz kreativnu saradnju istraživača koji se bave obrazovanjem na akademskom nivou i nastavnika i drugih aktera školskog života koji obrazovanje žive svakodnevno može mnogo postići, odnosno da zajednički možemo rešiti mnoge probleme današnjeg obrazovanja u Srbiji.
Ovaj intervju je jedan od 12 kratkih intervjua u serijalu "Predstavljamo tim!" u kom naši istraživači odgovaraju na pitanja o obrazovanju i projektu PEERSolvers. Ostale intervjue možete pročitati ovde.
Projekat PEERSolvers, „Saradnjom do rešenja: PEER model osnaživanja mladih za konstruktivni dijalog i timski rad“, finansiran je od strane Fonda za nauku Republike Srbije u okviru programa IDEJE (#7744729).