Započeti srednju školu treningom koji usmerava mlade ka kompleksnijim problemima iz realnog života i ojačava njihove kompetencije da se međusobno razumeju i udruženo misle i rade. Ovo bi mogao da bude način da se škola formatira kao zajednica koja uči i u kojoj se neguje kultura uvažavanja i zajedničkog rada.
Ovo je jedan od predloga oko kojeg se složila grupa od 23 člana koji su predstavljali donosioce odluka, i to iz Ministarstva prosvete, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, te škola koje učestvuju u projektu PEERSolvers: saradnjom do rešenja. Osim sa donosiocima odluka, razgovor o naslovnom pitanju poveli smo sa još dve interesne grupe, naime, sa učenicima i sa nastavnicima i stručnim saradnicima iz škola obuhvaćenih našim projektom.
Ovi razgovori organizovani su kao niz radionica koje su održane u sedmici od 30. oktobra do 3. novembra na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radionice su organizovane s ciljem da pomognu u identifikovanju uslova, mogućnosti i ograničenja za implementaciju aktivnosti kojima bi se, u okviru redovne nastave i različitih predmeta, podržale kompetencije mladih za rešavanje problema putem saradnje. PEERSolvers tim imao je priliku i zadovoljstvo da predstavi učesnicima radionica trening koji je osmišljen i eksperimentalno izveden u dosadašnjem toku projekta, te da čuje mišljenja i sugestije učesnika o tome kako bi aktivnosti iz PEER treninga mogle da zažive u školi.
Razgovor o potencijalnim efektima treninga i mogućnostima njegove implementacije protekao je u atmosferi zajedničkog traganja za načinima da se na nivou škole, ali i na nivou sistema afirmišu socijalno-emocionalne kompetencije kao vredan i formalno prepoznat ishod obrazovanja. U razgovorima s ukupno 47 nastavnika i stručnih saradnika ispostavilo se da su mnoge aktivnosti iz našeg treninga idealne za primenu u nastavi psihologije, građanskog vaspitanja, jezika i književnosti, kao i na časovima odeljenskog starešine, ali da se kompetencije za saradnju mogu na izvestan način promovisati i u okviru drugih predmeta. Saznali smo i da su srednje stručne škole u odličnoj poziciji da svojim učenicima ponude različite oblike grupnog rada (što već i čine), dok u gimnazijama, usled obimnosti programa, često nema dovoljno vremena da se složeni pojmovi i principi usvajaju putem vršnjačke saradnje.
Razgovori sa donosiocima odluka rezultirali su zaključkom da postojeća zakonska regulativa, obrazovne politike i ishodno orijentisani programi nastave i učenja pružaju značajan prostor u okviru redovne nastave za rad na razvijanju socijalno-emocionalnih kompetencija učenika i njihov angažman u rešavanju smislenih i relevantnih problema. No, prepoznate su i prepreke punoj implementaciji, npr. činjenica da je školska praksa tipično kompetitivna, slabo integrisana i orijentisana na sadržaje i da je najpre nastavnicima potrebna podrška da razumeju značaj kolaboracije i da kreiraju uslove za vršnjačku saradnju u redovnoj nastavi.
Imali smo i priliku da zajedno sa preko pedeset učenika trećeg razreda srednje škole razmišljamo o tome kako bi se mogle poboljšati veštine mladih da u saradnji sa drugima rešavaju probleme. Učenici su podelili sa nama svoja iskustva sa grupnim rada koja su stekli tokom obrazovanja i istakli potrebu da ovaj oblik učenja postane deo školske svakodnevice. Naši sagovornici su jasno uvideli da su im veštine timskog rada neophodne za budući profesionalni razvoj i pokazali su motivisanost da učestvuju u treningu koji bi bio usmeren ka njihovom osnaživanju. Na kraju, učenici su imali priliku da sami osmisle predlog projekta koji bi pomogao srednjoškolcima da nauče da kroz saradnju rešavaju zadatke i probleme. Iskreno smo impresionirani kreativnošću koju su pokazali i spremnosti da, kako bi oni rekli, “zajedno, srcem svim” menjaju svet na bolje.
Projekat PEERSolvers, „Saradnjom do rešenja: PEER model osnaživanja mladih za konstruktivni dijalog i timski rad“, finansiran je od strane Fonda za nauku Republike Srbije u okviru programa IDEJE (#7744729).