Fotografija: Dragana Udovičić
Prof. dr Aleksandar Baucal je redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde drži predmete iz oblasti razvojne psihologije i psihologije obrazovanja. Bavi se proučavanjem toga kako deca i mladi razvijaju kompetencije kroz interakciju sa vršnjacima i odraslima u različitim kontekstima (porodica, škola itd.) i kako sociokulturni kontekst oblikuje njihov razvoj da bi se obezbedile jednake šanse za razvoj svakog deteta i mlade osobe.
Odakle potiče Vaša motivacija da se bavite obrazovanjem?
Svako dete provodi veliki deo svog vremena u obrazovanju. Polazeći od toga i od pretpostavke da postajemo takvi kakvi jesmo u zavisnosti od toga sa kakvim ljudima smo u odnosu, u kojim aktivnostima učestvujemo i u kakvim društvenim i kulturnim okolnostima živimo, dolazimo do zaključka da obrazovanje u značajnoj meri utiče na to kakva osoba ćemo postati i da li ćemo biti kompetentni da „tragamo za srećom“ u životu. Zato je meni važno da obrazovanje postane takvo da svako dete ima priliku da izraste u samopouzdanu i kompetentnu osobu. Nažalost, sadašnje obrazovanje je daleko od te vizije, a to je posebno slučaj kada su u pitanju deca koja žive u teškim uslovima i koja dobijaju lošije obrazovanje od drugih.
Zašto se u projektu PEERSolvers potencira značaj saradnje za rešavanje problema?
Svako od nas vidi da su nam životi sve više prožeti saradnjom. Saradnja sa drugima može da bude izvor velike sreće, ali i velikih nevolja. Pored toga, život je postao komplikovaniji pošto se sve češće suočavamo sa kompleksnim problemima (npr. globalno zagrevanje) koji mogu da se reše samo uz saradnju mnogih. Zato naši životi sve više zavise od sposobnost da nađemo zajednički jezik i rešenja sa ljudima koji mogu biti veoma različiti od nas i koji nam se, čak, uopšte i ne sviđaju. Stoga je važno da svakom detetu omogućimo da kroz obrazovanje izgradi vrednosti, stavove i veštine pomoću kojih će moći da uspešno sarađuje sa drugima, čak i sa onima koji mu se ne sviđaju na prvi pogled.
Šta je za Vas najzanimljiviji istraživački segment projekta?
Meni je najzanimljiviji deo projekta istraživanje kojim ćemo ispitivati u kojoj meri PEER model omogućava srednjoškolcima da postanu uspešni u zajedničkom rešavanju problema. Istraživanje koje smo planirali je dobar primer kako mogu da se kombinuju kvantitativni i kvalitativni pristup na smislen način. Nije retko da se istraživači dele, pa čak i polarizuju, prema metodološkom pristupu, dok smo se mi potrudili da iskoristimo prednosti oba pristupa. Eksperiment sa kontrolnom grupom će omogućiti da procenimo prosečan efekat našeg programa, dok će kvalitativna analiza slučajeva, koji su više ili manje napredovali, omogućiti da identifikujemo uslove pod kojima naš program ostvaruje najveći efekat. Na osnovu tih nalaza bićemo u prilici da unapredimo naš PEER model kako bi njegova primena u školama dala najbolje rezultate.
Koliko ima prostora za sticanje veština (zajedničkog) rešavanja problema u našim obrazovnim programima?
Kod nas postoji duga tradicija obrazovanja u kojoj je individualna aktivnost isključiva forma angažovanja. Sećam se svojih prvih istraživanja saradnje među učenicima i kako je njima bilo neobično da ih podstičemo da zajedno rešavaju zadatke jer im je to ličilo na „prepisivanje”. Dakle, generacije učenika su sticale uverenje da je saradnja u školi nešto negativno i da se radi u potaji. Poslednjih godina situacija se menja. Učenici imaju sve više prilika da sarađuju i da rade na zajedničkim projektima. Međutim, to se često pretvara u nešto veoma negativno. Učenici se podele tako da svako uradi samo deo zadatka kako bi lakše „odradili“ zadatak. Na taj način, pored toga što gube priliku da nauče da sarađuju, oni stiču i pogrešno razumevanje saradnje.
Ovaj intervju je jedan od 12 kratkih intervjua u serijalu "Predstavljamo tim!" u kom naši istraživači odgovaraju na pitanja o obrazovanju i projektu PEERSolvers. Ostale intervjue možete pročitati ovde.
Projekat PEERSolvers, „Saradnjom do rešenja: PEER model osnaživanja mladih za konstruktivni dijalog i timski rad“, finansiran je od strane Fonda za nauku Republike Srbije u okviru programa IDEJE (#7744729).