PEERSolvers na portalu „Zelena učionica“

Na internet portalu „Zelena učionica“, najvećem i najpopularnijem veb portalu posvećenom obrazovanju kod nas, koji vodi tim mladih vaspitača, učitelja i roditelja vođen velikim entuzijazmom i željom da na jednom mestu okupe decu, roditelje, učitelje i sve ostale koji su uključeni u proces vaspitanja i obrazovanja dece, objavljen je intervju sa članicom našeg tima, prof. dr Dragicom Pavlović Babić. Tekst prenosimo u celosti i na našem sajtu, ispod, a na portalu „Zelena učionica“ ga možete pronaći na ovom linku.


Kako naučiti decu da SARAĐUJU? Grupa profesora razvila program koji žele da primene u redovnom obrazovanju

Autorka intervjua i urednica: Aleksandra Cvjetić

Grupa stručnjaka sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Instituta za pedagoška istraživanja, na čelu sa prof. dr Aleksandrom Baucalom i prof. dr Dragicom Pavlović Babić, okupila se na zajedničkom projektu koji nozi naziv PEERSolversa čiji je cilj da u tesnoj saradnji sa srednjim školama ojača kompetencije učenika za saradnju i rešavanje problema kroz timski rad.

Osnovni cilj projekta je kreiranje programa za adolescente koji će im pomoći da bolje sarađuju jedni sa drugima u rešavanju raznovrsnih problema.

U ovom trenutku, u program je uključeno šest srednjih škola i gimnazija, a ideja autora projekta je da se zapravo PEER model u konačnici proširi i primeni u redovnom obrazovanju kako bi svi mladi dobili priliku da nauče kako da sarađuju sa vršnjacima na kvalitetniji i produktivniji način.

O tome na koji način će se u praksi projekat izvoditi i kakve rezultate autori očekuju, razgovaramo sa prof. dr Dragicom Pavlović Babić, vanrednom profesorkom na Filozofskom fakultetu u Beogradu i jednom od autorki programa.

Šta je to PEERSolvers? O kakvom je projektu reč? 

Pun naziv projekta je PEER model kolaborativnog rešavanja problema: razvoj kapaciteta mladih za konstruktivnu saradnju i timski rad.  Po svojoj prirodi, to jeste naučno-istraživački projekat, ali orijentisan ka unapređenju nastavne prakse i obrazovnih ishoda. Najjednostavnije rečeno, cilj projekta je da, smislenim intervencijama u redovnoj, svakodnevnoj nastavnoj praksi, podrži razvoj kompetencija mladih, kako socio-emocionalnih, kao što je, na primer, smisao za saradnju, tako i obrazovnih, na primer, razvoj naučne pismenosti. Da bismo to postigli, razvićemo program stručnog usavršavanja koji će pripremiti nastavnika za promenjenu nastavnu praksu. To, naravno, uključuje i razvoj priručnika i nastavnih materijala. U procesu razvoja programa i materijala oslanjaćemo se na kontinuirane konsultacije sa nastavnicima. A da bismo se uverili da će naš model raditi u realnim školskim uslovima, probaćemo ga na jednom uzorku škola i evaluirati ostvarene efekte.

Šta je cilj projekta?

Krajnji cilj projekta je da razvijemo PEER model, a onda da ga testiramo u saradnji sa partnerskim školama. Ovaj model, u suštini, predstavlja okvir za organizaciju nastave koji će omogućiti nastavnicima da, tokom redovne nastave, organizuju nastavne sadržaje i načine rada tako da se angažuju veštine mladih za zajedničko rešavanja problema.

Želja nam je da se nakon završetka projekta PEER model može da se primeni u redovnom obrazovanju kako bi svi mladi dobili priliku da nauče kako da sarađuju sa vršnjacima na kvalitetniji i produktivniji način

Prema Vašem ličnom profesionalnom mišljenju, kako sad izgleda vršnjačka saradnja među mladima?

Malo bolje uvide ćemo imati posle analize podataka prikupljenih kroz dve kvalitativne empirijske studije, sprovedene krajem prošle školske godine. Pitali smo učenike o njihovim iskustvima, utiscima i preporukama u vezi sa vršnjačkom saradnjom u realizaciji nastavnih aktivnosti, ali smo gledali i kako ta saradnja izgleda na delu. Naime, posmatrali smo kako mladi, organizovani u tročlane grupe, zajedno rade na rešavanju neke složenije, njima bliske i za njih relevantne problemske situacije. Ako je moguće generalizovati prve utiske, izgleda da je saradnja sa (školskim) drugarima njima prirodan i blizak način suočavanja sa problemima. U školi to, međutim, može da izgleda i drugačije, ne nužno tako prirodno i spontano, i ne nužno dovoljno uspešno.

Ko igra najvažniju ulogu u njenom razvijanju? Koja je uloga škole?

Kao i u slučaju svih drugih kompetencija, i ova se izgrađuje u komunikaciji sa drugim osobama i kroz iskustva u svim kontekstima u kojima se mlada osoba kreće, od porodice i škole do različitih oblika neformalnog, slobodnog kreiranja sadržaja u slobodnom vremenu. Ipak, gledano iz perspektive društva u celini, škola je svakako najsigurniji okvir za razvoj kompetencija. Jer, to je mesto koje uključuje sve mlade ili bar ogromnu većinu njih. To je mesto na kojem oni provode duge i veoma značajne četiri godine života, značajne jer je reč o godinama intenzivnog i burnog intelektualanog, socijalnog i emocionalnog rasta i sazrevanja. I, najzad, to je mesto gde možemo da delujemo promišljeno, dobro planirano i sistematično. Zato je škola posebna u odnosu na bilo koje drugo mesto na kojem mladi provode vreme, uključujući tu i tako moćne sredine kao što su različita virtuelna okruženja.

Da li je važno da učenici vide da i nastavnici međusobno imaju dobru i kvalitetnu saradnju?

Nesumljivo. Učenje ugledanjem na modele koji se poštuju jedan je od najefikasnijih oblika učenja. Drugo i jednako važno, dobra saradnja među nastavnicima kreira i dobru atmosferu u školi, tako da i nastavnici i deca doživljavaju školu kao deo svog ličnog prostora.

Kako očekujete da će PEERSolvers projekat pomeriti stvari u pravom smeru?

Saradnja sa vršnjacima je jedna od važnih veština koja je potrebna mladima da bi mogli da ostvare svoje ambicije u savremenom društvu. Ako bi PEER model doprineo da svi učenici u našim srednjim školama dobiju šansu da nauče kako da sarađuju sa vršnjacima onda bi mogli da kažemo da smo ostvarili naše nade i očekivanja.

Projekat PEERSolvers, „Saradnjom do rešenja: PEER model osnaživanja mladih za konstruktivni dijalog i timski rad“, finansiran je od strane Fonda za nauku Republike Srbije u okviru programa IDEJE (#7744729).